Mesne prerađevine i kancer

Mesne prerađevine i kancer
Dr Ron Zimmern
PHG Foundation, Cambridge University Health Partners
27.10.2015.

Nedavni izveštaj Svetske zdravstvene organizacije (SZO) koji se odnosi na mesne prerađevine i njihovu vezu sa kolorektalnim kancerom izazvao je mnogo uzbune u medijima.

Mesne prerađevine su namirnice od mesa koje su prerađene tako da sačuvaju ili promene ukus na različite načine, dimljenjem, dodavanjem soli ili konzervanasa, ili nekom drugom metodom.U izveštaju se navodi da prerađevine od mesa, kao što su slanina, šunka i kobasice, povećavaju rizik od kolorektalnog kancera, navodeći primer dnevnog unosa od 50 g ovih namirnica, što povećava rizik za 18%.Takođe se navodi zaključak da je, iako ima manje dokaza, crveno meso „verovatno kancerogeno“.
Na nivou populacije, ovi rezultati su potpuno tačni. Ali, šta to u stvari znači?

Shvatanje rizika

Komentatori si govorili o zbunjenosti između jačine dokaza i stepena rizika, i između relativnog i apsolutnog rizika. Ovo su ne samo važne, već suštinske stvari i pokazuju problem u efikasnoj komunikaciji sa opštom javnošću.

Jedna mera ne odgovara za sve

Pored ovoga, postoji još jedna tema koja postaje sve važnija kako personalizovana medicina počinje da utiče na kliničku praksu i javno zdravlje. To je razumevanje da je populacija heterogena i da je doslovno svaki pojedinac biološki drugačiji od svakog drugog pripadnika te populacije. Posledica toga je da se i individualni rizik za razvoj oboljenja značajno razlikuje od prosečnog rizika , kako je određeno na osnovu epidemiološke studije populacije. Naime, kod nekih osoba, faktor rizika o kome govorimo ne mora uopšte da izazove neželjeni efekat, dok kod nekih, osetljivost na taj faktor može biti mnogo veća nego što je kod prosečne osobe.

Rezultati epidemioloških studija, kao što su one na kojima se zasniva ovaj izveštaj SZO su osnovni izvor dokaza da faktor rizika X doprinosi riziku od razvoja bolesti Y. Izjava da mesne prerađevine povećavaju rizik od kolorektalnog kancera je izjava da je prosečan rizik od kolorektalnog kancera u populaciji koja ih koristi veći od prosečnog rizika u populaciji koja ih ne koristi u ishrani. Ipak, neće svi koji koriste prerađeno meso dobiti rak debelog creva.

Razlikovanje rizika od bolesti od uzroka bolesti

Za sada ne znamo dovoljno o faktorima sklonosti/preosetljivosti koji određuju zbog čega će neko ko koristi takvu hranu dobiti kancer, a neko drugi, ko je koristi u istoj meri, ne. Upravo iz ovoga je nastalo shvatanje da sile koje određuju da li će neko u populaciji koja u velikoj meri koristi X razviti ili ne Y, što je čuveni epidemiolog Geoffrey Rose nazvao „uzroci učestalosti“, su drugačije od sila koje objašnjavaju zašto oni koji su izloženi faktoru X imaju veću verovatnoću da razviju Y, Rose-ovi „uzroci slučaja“.

Za sada, mi jedino razumemo ovaj problem na konceptualnom nivou, ali u budućnosti, kada se budu koristili biomarkeri i druge metode koje će podeliti populaciju u više podgrupa, mi ćemo moći da procenimo rizik svake od ovih podgrupa. Mi eventualno možemo pouzdano utvrditi ko može bez ikakvih problema jesti mesne prerađevine, a ko ne, jer im njihova biologija donosi posebnu osetljivost na onkogene komponente iz takve hrane. Ovo će omogućiti mnogo tačniji i personalizovani pristup prevenciji bolesti.

Hrana za razmišljanje

Za sada, ipak, mi ne možemo da ne mislimo o ovoj temi i na osnovu najboljih dokaza odlučimo hoćemo li jesti mesne prerađevine ili ne. Umerenost u svemu je verovatno, još uvek najbolji savet za očuvanje zdravlja koji možemo dati , ali razmišljajući o budućnosti, ne treba ignorisati razlike unutar populacije.

03/03/2016, postovano u: Vesti od

Ostavite poruku

*

UA-33938910-1