HIPEROSETLJIVOST NA HRANU – DA LI JE TO MOŽDA VAŠ PROBLEM?

Hipokrat je još pre više od dva milenijuma govorio «Hrana neka ti bude lek i lek neka ti je hrana». Od tada do danas, naš odnos prema izboru, pripremi, konzumiranju i kvalitetu hrane se menjao, da bismo se danas ipak vratili na ovu drevnu mudrost i o hrani počeli da razmišljamo kao o važnom izvoru i čuvaru zdravlja. Međutim, u svetu u kome vlada izobilje i ogromna ponuda raznovrsnih namirnica, sve više naučnih dokaza potvrđuje da je baš hrana uzročnik mnogih tegoba, ali i ozbiljnih oboljenja. Brojni i sve učestaliji problemi zdravlja savremenog čoveka, nastaju kao odgovor organizma na unos određenih sastojaka hrane.

Alergija na hranu tip I posredovana je IgE antitelima na proteine hrane i nastupa vrlo brzo, najviše posle 30 minuta nakon uzimanja određene namirnice. Simptomi se ispoljavaju na koži, sluzokoži i krvnim sudovima kao svrab, oticanje, osip, muka, povraćanje, proliv, otežano disanje, a u najozbiljnijim slučajevima anafilaktički šok koji dovodi do kolapsa i smrti usled gušenja. Javlja se relativno retko: kod 8% beba pre navršene prve godine, kod 3% dece mlađe od 5 godina i kod manje od 1% odraslih osoba. Ovaj problem je trajan i rešava se strogim izbegavanjem određene namirnice.

Drugi tip hiperosetljivosti organizma je tzv. Netolerancija na hranu, najčešće na laktozu, fruktozu ili histamin iz hrane, od koje samo u Evropi boluje 25-45% populacije. Ova tzv. Pseudo-alergija se javlja najkasnije za nekoliko sati i uglavnom izaziva probleme organa za varenje.

A NAJČEŠĆA JE …

… alergija na hranu tipa III (IgG tip), ili popularno poznata upravo kao Intolerancija na hranu. To je prenaglašena ili nenormalna reakcija organizma na sastojke hrane. Iako o ovome naša javnost relativno malo zna, alergija na hranu tipa III je sve češći problem savremenog društva: smatra se da se danas više od 50% «zapadne» populacije suočava sa njim. Ona ima mnogo zajedničkog sa alergijom tipa I i netolerancijom na hranu, zato se u praksi često mešaju. Prava zastupljenost se zapravo još ne zna, jer su simptomi koji nastaju zbog uzimanja namirnice koju organizam „ne trpi“ vrlo česti i nespecifični ili pridruženi nekoj bolesti, a javljaju se odloženo, čak i 3 dana nakon uzimanja hrane, pa se retko povezuju sa pravim uzrokom.

Intenzitet i učestalost simptoma zavise od doze, tj. od količine uzročnika-hrane koju konzumiramo (za razliku od alergije tipa I gde je dovoljna minimalna količina da bi započela reakciju). Ako je namirnica često zastupljena u jelovniku, simptomi će se javljati kao hroničan problem, a ne kao reakcija na unos namirnice, dakle ono što volite da jedete, može biti najveća pretnja dobrom zdravlju!

Oštećenja sluzokože creva omogućavaju veću propustljvost sastojaka hrane – antigena u krvotok, što dovodi do izmenjenog, zakasnelog imunog odgovora. Organizam stvara IgG antitela i gradi imunokomplekse antigen-IgG antitelo koji se cirkulacijom kreću kroz organizam. Kada se vežu za neko tkivo, pokreće se tzv. Inflamatorni sindrom, koji dovodi do razaranja imunokompleksa. Osnovna posledica ovog procesa je hronična upalna reakcija, koja se može javiti u bilo kom tkivu organizma, i kod dece i kod odraslih.

IgG alergija na hranu nije primarni, već sekundarni uzrok oboljenja, koji u stvari održava hronični upalni proces, čak i ako je davno uklonjen primarni uzrok. A hronična upala, iako slabog intenziteta, može biti uzrok mnogih ozbiljnih bolesti. Svaki deo tela može biti ugrožen i svaki simptom se može razviti, zavisi samo od individualnih genetskih predispozicija, od vrste nastalog imunokompleksa i tkiva gde se nakuplja u organizmu. Danas se oboljenja, kao što su astma, reumatoidni artritis, psorijaza, rozacea, multipla skleroza i druga, dovode u vezu sa IgG alergijom na hranu. A s obzirom da je kod IgG alergije imuni sistem angažovan u reakciji na određenu namirnicu, organizam je i mnogo podložniji bolestima, jer lakše dolazi do infekcija.

Alergija na hranu tipa III, može izazvati:

gastrointestinalne tegobe i/ili ozbiljne zdravstvene smetnje – sindrom iritabilnog creva, kolike, nadimanje, dijareje, povraćanje, česte ulceracije u ustima, refluks, itd.,

dermatološke promene – osip, ekcem, svrab, otok, akne (kod odraslih),

respiratorne smetnje – astma, nos koji je „začepljen“ ili curi, česte prehlade i infekcije,

neurološke poremećaje – migrenu, glavobolje, vrtoglavice,

psihološke probleme - nervoza, depresija, letargija, nedostatak koncentracije i slabo pamćenje, napadi panike, uznemirenost, poremećaj spavanja, promene raspoloženja itd.,

bolove u zglobovima i mišićima, ili biti razlog neuspeha redukcionih dijeta.

Testovi «iz krvi» koji određuju nivo IgG antitela, nastalih kao reakcija na unos različitih namirnica, već se rade u svetu, ali i kod nas. Ispitivanje se zasniva na utvrđivanju potencijalne alergije na 22, 44 ili 90 najčešćih namirnica. Na osnovu dobijenih rezultata, može se izvršiti korekcija jelovnika i isključiti nepoželjne namirnice, a time, kod više od 2/3 slučajeva nestaju neprijatni simptomi i za nekoliko meseci nastupa značajno poboljšanje opšteg zdravstvenog stanja.

Namirnice koje su najčešći uzrok pojave IgG alergije su žitarice, mlečni proizvodi, čokolada, jaja, pomorandže, dodaci hrani i piću, orah, badem, lešnik i slični plodovi, alkohol, čaj, kafa… Dobra vest je da se, povlačenjem ovih namirnica iz ishrane na period od 3-6 meseci, tegobe mogu rešiti (za razliku od alergije na hranu tipa I, gde reakcija ostaje trajna). Nakon toga, ovu namirnicu postepeno, ponovo uvodimo u svoj jelovnik.

Posebno značajno polje primene ove dijagnostičke metode je kreiranje dijete za svakog pojedinog pacijenta, a prema rezultatima koji se dobijaju pomoću ovih testova.

25/04/2014, postovano u: Vesti od

Komentari su zatvoreni

UA-33938910-1