Šta treba znati

KRV
radi pouzdanosti vaših laboratorijskih rezultata potrebno je dan pre dolaska u laboratoriju uzimati lakšu hranu do 18 časova. Ujutru pre dolaska u laboratoriju nemojte ništa jesti i piti.

URIN
za ovu analizu neophodno je uzeti prvi jutarnji urin (srednji mlaz) u sterilnu posudu i u najkraćem roku doneti u laboratoriju.

ZAŠTO JE VAŽNO ODREĐIVANJE KOMPLETNE KRVNE SLIKE
Određivanje kompletne krvne slike jedan je od najznačajnijih rutinskih laboratorijskih testova koji lekaru pruža veliki broj klinički značajnih informacija. Koristi se za: detekciju i praćenje anemija, diferencijaciju anemija, detekciju infekcija, alergija, sistemskih hekatoloških oboljenja, detekciju poremećaja hemostaze, praćenje radio i hemoterapije i dr.

ZAŠTO JE VAŽNO ODREĐIVANJE URINOKULTURE
Urinokultura nam daje uvid u postojanje ili odsustvo bakterija u urinu, a antibiogram pokazuje osetljivost mikroorganizama na različite vrste antibiotika i omogućava izbor najadekvatnije terapije.

TESTOVI ZA ODREDJIVANJE PSA I FREE PSA
PSA (prostatic specific antigen) je tumorski marker specifičan za prostatu, što omogućava njegovo korišćenje u otkrivanju, praćenju i prognozi karcinoma prostate.Određivanje FREE PSA (slobodni PSA) i izračunavanje indexa FREE PSA/ PSA omogućava bolje diferenciranje benignog adenoma prostate (kod koga PSA takođe može biti povećan) od karcinoma prostate. Muškarcima preko 45 godina preporučuje se redovna godišnja kontrola ovih markera u cilju ranog otkrivanja magnih promena.

TEST ZA ODREĐIVANJE UKUPNOG ANTIOKSIDATIVNOG STATUSA
Antioksidativni status, analiza krvi čiji rezultati pokazuju stanje zdravlja svake osobe i ukazuju na eventualni, potencijalni razvoj bolesti u samom začetku, kao što su kardiovaskularne, kancerogene, dijabetes i druge bolesti. Ova analiza se posebno preporučuje svim osobama koje su izložene povećanim psihičkim i fizičkim naporima, kao što su sportisti, biznismeni, rekonvalescenti i sl. Rano otkrivanje bolesti, putem ovog testa, omogućava njeno sprečavanje i eliminisanje, primenom odgovarajućih preparata-suplemenata.

TEST NETOLERANCIJE NA HRANU
Test koji se radi iz uzorka krvi, a kojim se može utvrditi da li određeni simptomi (problemi organa za varenje, vrtoglavice, migrena, akne, gojaznost, nervoza, uznemirenost) nastaju kao posledica hrane. Testiranje se vrši na 93 namirnice uobičajene u našoj ishrani, a na osnovu rezultata testa, stručnjak-lekar specijalista ishrane propisuje dijetu koja omogućava rešenje problema.

TESTOVI ZA ODREĐIVANJE HORMONA ŠTITASTE ŽLEZDE T3, T4, TSH
Tireoidna (ŠTITASTA) žlezda luči dva hormona T4 ili tiroksin, i T3 ili trijodotironin. Svaki stupanj sinteze tireoidnih hormona regulisan je hormonom hipofize TSH. Tireoidni hormoni su neophodni za rast, razvoj i polno sazrevanje. Ostala dejstva uključuju stimulaciju srčanog ritma i kontrakcije srca, stimulaciju sinteze proteina i metabolizma ugljenih hidrata, povećanje sinteze i razgradnje holesterola i triglicerida. Ovi efekti su pojačani ili smanjeni kod pacijenata sa poremećenom funkcijom štitaste žlezde, pa se preporučuje redovno kontrolisanje nivoa ovih hormona naročito kod žena nakon 45 godine života.

ZAŠTO JE VAŽNO ODREĐIVANJE GVOŽĐA U KRVI
Anemije su stanja kod kojih postoji smanjenje mase eritrocita u krvi koje je praćeno smanjenjem hemoglobina i hematokrita ispod referentnih vrednosti.
Jedan od najčešćih uzroka anemija je deficit gvožđa u krvi. Imajući u vidu da se kod ovog tipa anemije, posebno u početnoj fazi, ne javljaju specifični simptomi, laboratorijski testovi su od izuzetnog značaja u dijagnozi i praćenju oboljenja.

ŠEĆER
Šećerna bolest (dijabetes melitus) je jedan od najučestalijih poremećaja endokrinog sistema, koji podjednako obuhvata oba pola i sva životna doba. Poznato je da svaki drugi bolesnik ne zna da je bolestan i dugo vremena ne oseća nikakve smetnje. Hronične komplikacije započinju rano, mnogo pre pojave vidljivih simptoma.
Povišena koncentracija šećera u krvi (hiperglikemija) glavni je dijagnostički pokazatelj šećerne bolesti. Neregulisan nivo šećera u krvi ostavlja trajne posledice na mnoge organe, pa je veoma važno što pre otkriti da li je koncentracija šećera u krvi normalna ili povišena.

HOLESTEROL
Jedna od posledica modernog načina života je povećanje broja obolelih od kardiovaskularnih bolesti. Ateroskleroza je vodeća bolest arterija i osnovni je uzrok bolesti srca, infarkta i moždanog udara. Postoje mnogi faktori rizika za razvoj ateroskleroze.Za razliku od faktora rizika na koje ne možemo da utičemo, povišen nivo holesterola u krvi moguće je korigovati i na taj način smanjiti ili čak otkloniti opasnost od infarkta i moždanog udara. Prvi korak u prevenciji ovih bolesti je određivanje holesterola u krvi. Ukoliko ne postoje nasledni poremećaji, opšta je preporuka da se sa kontrolom nivoa holesterola u krvi počne već nakon 25-te godine starosti.