STRES

U vremenu krize i ograničenih mogućnosti, svako od nas proživljava stalnu borbu sa problemima i nezadovoljstvom. Iako verovatno, malo ljudi zna pravu definiciju stresa, svi smo svesni njegovog delovanja na zdravlje i raspoloženje. Prilagođavanje uslovima koji nam ne odgovaraju i koji kod nas stvaraju osećaj ugroženosti, provocira odgovor organizma, odnosno stres, koji najčešće negativno deluje na vitalne strukture našeg organizma, na stanje duha i tela. Bez obzira da li se sa stresom suočavamo burno i agresivno, ili tiho i pomirljivo, on ostavlja ozbiljne posledice. Zato, delujmo na vreme i sačuvajmo zdravlje. Prvi korak ka tome je detaljna analiza krvi.

Stres može biti akutni, kada se razvija trenutna reakcija na negativne uticaje iz okruženja, ili hronični, kada manje izraženi nepovoljni faktori deluju tokom dužeg vremenskog perioda. Bez obzira na vrstu stresa, organizam luči hormone, adrenalin i kortizol. Oni dovode do ubrzanog rada srca, povećanja krvnog pritiska, poremećaja varenja i povećanja nivoa glukoze u krvi. Pod dejstvom stresnih faktora, mišići postaju napeti i njihove produžene kontrakcije mogu izazvati migrenozne napade, glavobolje i različite poremećaje lokomotornog sistema (mišići, kosti, zglobovi). Ubrzava se disanje i ponekad mogu nastati napadi panike. Akutni stres (svađa, loša vest i sl.) posebno deluje na rad srca i daje brže i snažnije kontrakcije srčanog mišića. Krvni sudovi koji dovode krv u mišiće i srce se šire i povećavaju količinu krvi u njima. Ponovljeni akutni stres može izazvati inflamaciju – upalu u arterijama srca, što može izazvati i srčani udar. Pod dejstvom stresa, neke osobe izgube apetit, a neke jedu mnogo više, zbog čega se može razviti čak i gojaznost sa svim pratećim problemima. Često se povećava i unos alkoholnih pića ili konzumiranje duvanskih proizvoda. Posledica toga su česte gorušice, «kiselina» u želucu i refluks. Javljaju se muka, bolovi, povraćanje, a razvijaju se i zatvor ili vrlo česti prolivi. Kod muškaraca, kortizol oštećuje reproduktivni sistem, a hronični stres remeti nivo testosterona i stvaranje spermatozoida i može biti uzrok impotencije. Kod žena pod stresom, menstrualni ciklus se može poremetiti ili čak potpuno prestati, a seksualna želja nestaje.

Posledice stresa se mogu videti na gotovo svim organima i organskim sistemima. Gotovo uvek se javlja umor, razdražljivost, napetost, čak napadi besa i panike, ritam spavanja se gubi, razvija se depresija i neraspoloženje. Mogu se javiti infekcije, zbog pada imuniteta, glavobolje, lupanje srca i bolovi u grudima. Na koži se javljaju urtikarije, ekcem, svrab, psorijaza i druge promene. Ponašanje je promenjeno, koncentracija je smanjena, a pamćenje oslabljeno. Naučna istraživanja su dokazala da stres može izazvati i razvoj malignih bolesti.

Pod dejstvom stresa i parametri koji se određuju u krvi mogu biti promenjeni.

-          povećana je ukupna vrednost holesterola i triglicerida u krvi, a smanjen nivo zaštitnog, «dobrog» HDL holesterola,

-          Povećane su vrednosti kateholamina (adrenalina i noradrenalina),

-          Povećan je nivo kortizola,

-          Sedimentacija je povišena, kao i

-          Agregacija trombocita.

Ove promene, kod zdravih osoba, ukazuju na zdravstveni problem na koji se mora reagovati, kako se ne bi javile ozbiljnije posledice. Ukoliko već imate neko hronično oboljenje – oboljenje srca i krvnih sudova, dijabetes, neku od respiratornih ili malignih bolesti, stres značajno pogoršava postojeće stanje. Zato je neophodno javiti se lekaru, kako bi eventualno proverio i promenio postojeću terapiju, ali i da bi Vas posavetovao kako da se takvo stanje ublaži.

U borbi protiv stresa, značajnu ulogu imaju pravilna ishrana, umerena sportska aktivnost ili duge šetnje u prirodi, što više vode umesto kafe ili alkohola, opuštanje i što više smeha i trenutaka uživanja u krugu porodice i prijatelja.

 

 

19/08/2014, postovano u: Pročitajte od

Ostavite poruku

*

UA-33938910-1