DA LI STE I VI GOJAZNI? ZAŠTO TREBA DA ODREDITE NIVO LEPTINA?

Ovih dana su Ministarstvo zdravlja i Institut za javno zdravlje «Milan Jovanović Batut» objavili najnovije rezultate istraživanja stanja zdravlja ljudi u Srbiji. Za mnoge parametre, rezultati su gori nego u prethodnom ispitivanju. Jedan od parametara koji zabrinjava je povećanje broja gojaznih osoba u Srbiji. Gojaznost je, na žalost, očigledna i golim okom i kao takva u savremenom svetu, pa i kod nas, predstavlja ozbiljan estetski nedostatak (ili višak!). To izaziva brojne psihičke, psiho-socijalne i druge probleme. Međutim, još značajniji je negativni uticaj gojaznosti na zdravlje: ona je faktor rizika za razvoj brojnih hroničnih oboljenja (hipertenzija, dijabetes, hiperlipidemije, maligne bolesti …).

Šta preduzeti?

Naučnici su utvrdili da hrana deluje na hormone koji regulišu unos energije i sada to predstavlja mogućnost za kontrolu gojaznosti. Hrana bogata ugljenim hidratima i vlaknima, a siromašna mastima, utiče na hormone koji kontrolišu telesnu masu.

Gojaznost značajno utiče na nivo insulina u serumu, lučenje leptina, sekreciju hormona rasta, nivo slobodnih masnih kiselina. Kod gojaznih pacijenata, karakteristični su povišeni nivoi markera inflamacije, kao što su tumor-nekrotični faktor alfa (TNFα), rastvorljivi receptor TNF II (sTNF-RII), interleukin 6 (IL-6) i C-reaktivni protein (CRP). Kod morbidno gojaznih, IL-6 se izlučuje proporcionalno povećanju masne mase, posebno u predelu stomaka, uz odgovarajuće povećanje stvaranja CRP u jetri. Stvarne posledice inflamacije nauka tek treba da utvrdi. Ono što već sada možemo učiniti za sebe, kako bismo kontrolisali gojaznost, je da ispitamo nivoe ovih markera inflamacije i ishranu prilagodimo realnom stanju organizma.

Hormon LEPTIN (ime potiče od grčke reči leptos što znači vitak, tanak), koji stvaraju ćelije masnog tkiva – adipociti, otkriven je 1994. godine. On predstavlja signal gladi i zaustavlja deponovanje masti. Povećanje koncentracije leptina u cirkulaciji dovodi do smanjenja apetita, a sniženje nivoa izaziva smanjenje potrošnje energije i pojačan apetit. Kada se poveća količina masnoća deponovana u adipocitima, u krv se oslobađa leptin, koji daje signal mozgu da se prekine unos hrane, jer telo ima dovoljno «da jede». Međutim, kod većine gojaznih osoba, izmenjene su vrednosti leptina u krvi, što znači da mozak ne dobija signal da je telo sito. Zato je određivanje nivoa leptina u krvi, važan parametar koji pokazuje šta je uzrok gojaznosti, odnosno kako je lečiti.

Gojaznost nastaje zbog prekomernog nagomilavanja masnog tkiva u organizmu. Posledica je prevelikog unosa hrane, a nedovoljne potrošnje (fizičke NEaktivnosti). Obično se ugljeni hidrati (peciva, hleb, testenine, krompir, šećer i slatkiši …), masti i/ili proteini (meso, jaja, mleko, mahunarke) uzimaju u prevelikoj meri, ali zato nedostaju vitamini, minerali i druge značajne komponente hrane. Ovaj poremećaj ravnoteže između unosa i potrošnje energije, dovodi do stvaranja rezervi energije u organizmu, a to je masno tkivo, ili ono što mi zovemo «salo».

Gojaznost je složeno hronično oboljenje koje se razvija kroz delovanje brojnih faktora: socijalnih, društvenih, kulturoloških, fizioloških, metaboličkih i genetskih. Navike i ponašanje su veoma važan elemenat u razvoju gojaznosti – fizička aktivnost, način ishrane (vrsta hrane, način pripreme i konzumiranja itd.), obilnost i učestalost obroka itd. Genetika/nasledni faktori doprinose razvoju gojaznosti sa 30-40%.

Poremećaji koji mogu ukazati na potencijalni razvoj gojaznosti su nekontrolisani unos hrane (tada se gojaznost javlja ranije i predstavlja mnogo komplikovaniji problem) i sindromom noćnog jela, koji nastaje zbog poremećaja lučenja hormona melatonina, leptina i kortizola. Pacijenti se češće bude tokom noći (imaju niži nivo melatonina i leptina u serumu, a značajno viši nivo kortizola, «hormona stresa», nego «normalne» osobe). Simptomi su: jutarnja anoreksija (nedostatak apetita), večernja glad, nesanica. Doručak je često pomeren za nekoliko sati posle buđenja. Češće se javlja kod muškaraca.

Kako procenjujemo gojaznost?

U postavljanju dijagnoze, koriste se različiti indeksi za izračunavanje idealnog stanja uhranjenosti organizma. Najčešće se primenjuje indeks telesne mase (BMI, body mass index, engl.). BMI = indeks telesne mase; izračunava se kada se telesna masa (broj kilograma) podeli sa kvadratom visine tela:

BMI = masa (kg) / kvadrat visine (m2)

Npr:

telesna masa = 78 kg

visina tela = 1,66 m

BMI = 78 kg/(1,66 m)2 = 78kg/2,7556 m2 = 28,31 (osoba je predgojazna!)

Normalne vrednosti BMI su: 18,5-24,9

Predgojaznost je: 25-29,9, a

Svetska zdravstvena organizacija je odredila da vrednosti BMI od 30 i veće znače gojaznost.

Preterana – morbidna gojaznost (BMI veći od 40) jasno ukazuje na prevremeni smrtni ishod.

Kod gojaznih osoba, veoma je važno i kako je masno tkivo raspoređeno u organizmu, jer to ukazuje na sklonost ka pojavi određenih oboljenja. Ako se masti «slažu» na stomaku (tzv. abdominalna masnoća),  rizik za zdravlje je veći. Razlikuju se dva osnovna tipa telesne građe:

Androgeni (muški), centralni tip (telo u obliku jabuke), gde se masno tkivo nagomilava iznad struka. Ovaj tip ima veći rizik od razvoja ateroskleroze, dijabetesa tipa 2, gihta, kamena u bubregu itd.

Ginoidni (ženski) tip gojaznosti (telo kao kruška), masnoće se nagomilavaju ispod struka, što je mnogo benignija forma.

Raspodela masnog tkiva se može proceniti i merenjem obima struka (OS) i obima kukova (OB) i izračunavanjem njihovog odnosa (OS/OB). Definisano je da su gojazne one osobe koje imaju:

OS kod muškaraca – preko 102 cm

OS kod žena – preko 88 cm,

I odnos

OS/OK kod muškarca preko 1,0

OS/OK kod žena preko 0,8.

Lečenje gojaznosti

Obuhvata:

- smanjenje telesne mase pomoću tzv. redukcionih dijeta i održavanje postignutog efekta, uz

- Kontrolu i lečenje svih postojećih faktora rizika/pridruženih oboljenja i

- poboljšanje opšteg zdravstvenog stanja i kvaliteta života.

Gojaznim osobama se preporučuje dijetoterapija, gde se ide na smanjenje unosa energije (manje ugljenih hidrata i masti u ishrani), uz redovnu fizičku aktivnost (to može biti brzo hodanje 30 min/dnevno, idealno svaki dan, ali najmanje 3 dana/nedeljno). Važno je obezbediti da se energija koja se unosi hranom istovremeno i potroši, kako ne bi došlo do njenog deponovanja u obliku sala!

Kod jako gojaznih osoba, koriste se i određeni lekovi, pa čak i hirurške intervencije.

Ako je gojaznost sekundarne prirode (posledica neke bolesti), neophodno je lečiti osnovno oboljenje.

Preporuke

Gojazne osobe treba da nauče da razlikuju pravu, od emotivne gladi. Da bi se odložilo automatsko uzimanje hrane, treba popiti čašu vode i sačekati 20 minuta: ako se i dalje oseća glad, onda je to prava glad i treba jesti.

Osnovne preporuke: izbegavanje velikih porcija, hrane i napitaka bogatih energijom, kao i hrane sa «praznim» kalorijama (grickalice, slatkiši…). Neophodna je i fizička aktivnost. Izbegavati preskakanje obroka i različite «moderne» dijete koje se nude kroz medije ili «od usta do usta».

Gojaznost je hronična bolest i tako je treba i tretirati. Ipak, tokom života, kod muškaraca, a naročito kod žena u menopauzi, normalno je povećanje telesne mase.

Uzroci prave gojaznosti mogu biti različiti, zato savet treba potražiti kod stručnjaka, koji će na osnovu individualnih karakteristika, načina života svake osobe i biohemijskih parametara, predložiti idealnu metodu za mršavljenje.

23/07/2014, postovano u: Pročitajte od

Ostavite poruku

*

UA-33938910-1