DIJABETES TIP 2 (T2DM)

Oko ⅓ osoba sa T2DM nisu svesne svog oboljenja i većina ovih pacijenata je u momentu postavljanja dijagnoze već izgubilo najmanje 50% funkcije beta ćelija (stvaraju insulin). Koji su simptomi dijabetesa i kako ga prepoznati na vreme?

Učestalo mokrenje i izražena žeđ

Kada se u krvi javi velika količina šećera, organizam to reguliše na dva načina:
bubrezi intenzivno rade kako bi se eliminisao višak glukoze, a istovremeno se javlja jako izražena žeđ, jer telo treba tečnost kojom bi “razblažio” preveliku koncentraciju šećera. Zato je mokrenje, naročito tokom noći učestalo, a potreba za vodom veoma izražena.

 

Nagli gubitak kilograma

Iako je nivo šećera u krvi povećan, insulin ne može da ga ubaci u ćelije i one, praktično, ostaju gladne. Posle izvesnog vremena, situacija postaje alarmantna I organizam počinje da koristi proteine iz mišića kao alternativni izvor energije. Ovo dovodi do naglog I izraženog gubitka kilograma (5-10 kg za nekoliko meseci). Situaciju komplikuje I dodatni gubitak energije zbog bubrega koji intenzivno rade na eliminaciji viška šećera. I pored prevelike količine šećera kao izvora energije za ćelije, organizam trpi ozbiljan nedostatak kalorija!

Prekomerna glad

Prekomerna glad može biti jedan od znakova dijabetesa, a nastaje zbog oscilacija nivoa glukoze u krvi. Kada padne nivo šećera, organizam se “uplaši” nedostatka energije i pokušava da to nadoknadi preteranim unosom hrane.

Sporije zarastanje rana

Kod obolelih od dijabetesa, rane (infekcije, povrede, posekotine…) sporije zarastaju jer su krvni sudovi značajno oštećeni I krv teže dolazi do povređenog mesta.

Češća gljivična oboljenja

Kod dijabetesa je imunitet smanjen, zbog čega je organizam više podložan različitim bolestima I infekcijama (bakterijske, gljivične itd.). Podloge bogate glukozom su idealno mesto za razvoj gljivica. Kod žena obolelih od dijabetesa, često se javljaju vaginalne gljivične infekcije.

Promene na koži

Svrab i nelagodnost se javljaju kod suve kože ili loše cirkulacije, a često mogu biti znak dijabetesa ili nekih kožnih oboljenja. Tamnija koža oko vrata i pazušne jame je česta kod obolelih od dijabetesa.

Hronični umor i razdražljivost

Kada pojave koje ukazuju na dijabetes (često noćno ustajanje radi mokrenja, nagli gubitak kilograma I sl.) traju dovoljno dugo, javljaju se I uporan, hronični umor I malaksalost. Kao posledica toga, oboleli postaju razdražljivi i nervozni. Ovi simptomi se gube, kada se reguliše nivo šećera u krvi.

Zamućeno vidno polje

Povećanje nivoa glukoze u krvi dovodi do promene oblika očnog sočiva, što izaziva smanjenu oštrinu vida praćenu “svetlacima” ili očnom mrenom. Obično se stanje normalizuje kada se uspostavi kontrola nivoa glukoze u krvi. Ipak, šećer treba redovno kontrolisati jer je moguća pojava slepila, koje je, na žalost, nepovratno.

 Utrnulost i žmarci

Kod dijabetesa se često javljaju utrnulost delova nogu ili ruku, otoci ili osjećaj žarenja, što ukazuje na oštećenje nervnih završetaka. Simptomi koji su se tek javili mogu nestati ako se reaguje brzo, ali ako se oni zanemare, mogu se razviti trajna oštećenja nerava.

Šta preduzeti ?

Da bi se postavila dijagnoza dijabetesa, uobičajeno se koristi nekoliko testova za određivanje nivoa šećera u krvi. Treba imati na umu da jedno merenje nije dovoljno da bi se sa sigurnošću isključio ili potvrdio dijabetes. Najčešće se vrši merenje šećera natašte, posle 8 do 12 sati gladovanja, dakle najbolje ujutro, pre obroka. Normalne vrednosti su od 4,2 – 6,4 mmol/l, a vrednosti od 6.4 mmol/l i više ukazuju na dijabetes

Šta je dijabetes tipa 2?

Dijabetes tipa 2, kako ga u narodu zovu «šećer», je jedno od oboljenja iz grupe hroničnih nezaraznih bolesti, od koga boluje veliki broj ljudi u svetu i čiji broj ubrzano raste. Nastaje zbog insulinske rezistencije u kombinaciji sa relativnim nedostatkom insulina. Insulin je hormon koji glukozu – šećer iz krvi «ubacuje» u ćelije, gde se ona troši kao izvor energije. Kada organizam ne može da iskorišćava insulin, nastaje tzv. insulinska rezistencija. Ovo se dešava u ćelijama jetre i drugih tkiva, pre svega u skeletnim mišićima. Stvaranja glukoze («šećera») u jetri je povećano i bez kontrole, a preuzimanje i korišćenje u ćelijama smanjeno. Mehanizam nastanka oboljenja povezan je i sa promenama insulinskih receptora.

Američko udruženje za dijabetes preporučuje dijagnostičke preglede na svake 3 godine, počev od 45 godina, posebno kod osoba koje imaju BMI (indeks telesne mase) veći od 25 kg/m2 (predgojazni). Faktori rizika su genetske predispozicije (postojanje obolelih od dijabetesa u porodici), gojaznost, godine života, istorija gestacionog dijabetesa, sedeći -  način života bez redovne fizičke aktivnosti, pušenje. Prekid pušenja, smanjenje BMI i krvnog pritiska predstavljaju najvažnije promenljive faktore rizika, koje su i glavne odrednice za dobijanje T2DM.

Pacijente treba upoznati sa progresivnim razvojem bolesti i posledicama, o značaju redovne kontrole glikemije, pravilnom izboru namirnica u ishrani i obaveznoj fizičkoj aktivnosti, uz primenu odgovarajućih lekova. Osnovno je da se održavaju pozitivne promene načina života koje popravljaju nivo šećera i lipida u krvi i krvni pritisak.

14/09/2014, postovano u: Pročitajte od

Ostavite poruku

*

UA-33938910-1